Uvoz i izvoz

Ispravan uvoz u Srbiju

Sve što treba da znate o uvozu u SRBIJU kada dobijete robu iz inostranstva.

Uvoz je puštanje robe u slobodan promet, a u RS podrazumeva primenu mera trgovinske politike, ispunjavanje drugih carinskih formalnosti u vezi sa uvozom robe i plaćanje svih propisanih dažbina, u skladu sa carinskim i drugim propisima.

To je radnja kojom carinski organ omogućava raspolaganje robom u svrhe utvrđene carinskim postupkom u koji je roba stavljena. Lice koje uvozi naziva se primalac/uvoznik, a dužnik je lice koje je dužno da plati carinski dug.

Pitate se kako vaša porudžbina stiže iz inostranstva? Pratite ceo proces.

uvoz srb

Kliknite ovde da preuzmete dokument sa procesom uvoza u Srbiji.

Mesto carinjenja


Naručena pošiljka stiže na određena mesta radi pregleda robe od strane carinskog organa (deklaracije robe) i njenog carinjenja – DHL carinarnice ili druge carinarnice

Dostava pošiljke i carinjenje


Isporuku Vaše pošiljke obavlja DHL ako je DHL Vaš izabrani provajder. Na osnovu deklarisanih podataka o pošiljci utvrđuje se da li pošiljka podleže uvoznom carinjenju i naplati dažbina ili je oslobođena carinjenja i plaćanja dažbina.

Carinski troškovi


Potrebno je razlikovati fakturnu vrednost robe i carinsku vrednost robe, kao i da li se radi o komercijalnoj (roba koja je plaćena) ili nekomercijalnoj (roba koja je poslata bez naknade) pošiljci. Carinska vrednost za komercijalne pošiljke je vrednost robe koja se primenjuje prilikom carinjenja i obuhvata vrednost robe sa troškovima transporta za Republiku Srbiju.

To znači da ako je vrednost robe 100 EUR, a poštarina (prevoz) u Srbiju 30 EUR, carinska vrednost za obračun uvoznih dažbina biće 130 EUR. S druge strane, ako je reč o nekomercijalnim pošiljkama, o carinskoj vrednosti za obračun uvoznih dažbina odlučuju carinski organi. Za carinske organe vrednost sadržaja pošiljke mora biti realna.

Troškovi posrednika u Srbiji i mogući troškovi manipulacije nastali u Srbiji nisu uključeni u carinsku vrednost robe. Ovi špediterski troškovi u Srbiji se često naplaćuju za pošiljke koje su oslobođene plaćanja uvoznih dažbina pri uvozu, a primaoci najčešće misle da su to troškovi koje naplaćuje carinski organ. U stvari, radi se o takozvanim manipulativnim troškovima poštanskih operatera ili kompanija DHL, UPS, FedEx itd.

Komercijalna roba ukupne (carinske) vrednosti do 50 EUR po pošiljci oslobođena je plaćanja uvoznih dažbina i ne postoji obaveza podnošenja carinske deklaracije. Oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, bez obzira na vrednost ne daje se za alkoholne proizvode, parfeme, toaletne vode, kao i za duvan i duvanske proizvode i dr. Carinski organi imaju pravo, na osnovu sadržaja pošiljke, da zahtevaju dodatni pregled ili dodatne kontrole inspekcije za pošiljku.

Za sve ostale pošiljke vrši se uvozno carinjenje i plaćanje uvoznih dažbina putem carinske deklaracije po carinskoj stopi propisanoj Carinskom tarifom RS, sa jedinstvenom stopom PDV-a od 20%. Napominjemo da je u ovom slučaju carinska vrednost za obračun uvoznih dažbina fakturna vrednost robe zajedno sa troškovima transporta do Srbije.

Takođe, roba nekomercijalne prirode koja se nalazi u pošiljci koju besplatno šalje fizičko lice iz druge zemlje fizičkom licu u RS do vrednosti od 70 EUR po pošiljci oslobođena je plaćanja uvoznih dažbina. „Pošiljke nekomercijalne prirode“ upućene na poklon smatraju se povremenim pošiljkama koje sadrže robu namenjenu za ličnu upotrebu ili upotrebu članova domaćinstva korisnika izuzeća, a koje svojom vrstom i količinom ukazuju da nisu od komercijalne prirode i da ih je pošiljalac besplatno poslao primaocu. Ali carinski organi uvek mogu da traže dodatni pregled i carinsku deklaraciju.

Obe vrste deklaracija, ukoliko se radi o fizičkom licu kao primaocu ili pravnom licu, sačinjava carinski organ i primaocu/uvozniku ispostavlja račun za iznos pripadajućih uvoznih dažbina. Ako se radi o pravnom licu, carinska deklaracija se podnosi u redovnom carinskom postupku preko ovlašćenog zastupnika (brokera/špeditera). Takođe, za sve pošiljke koje podležu određenim zabranama ili ograničenjima, carinska deklaracija se podnosi u redovnom carinskom postupku preko ovlašćenog predstavnika.

Dokumentacija


Pošiljka koja stiže iz inostranstva potrebno je propisno obeležiti ispravnom fakturom. Faktura treba da sadrži vrstu robe, cenu, količinu, podatke o pošiljaocu i primaocu sa informacijama o troškovima transporta i/ili sa važećim paritetom (Incoterm). Ako je potrebna dodatna dokumentacija, carinski organ kontaktira primaoca. Ako primalac ne dostavi potrebne podatke, vrednost utvrđuje carinski organ, prema raspoloživim podacima, na osnovu carinskih propisa.

Ukoliko se primalac ne slaže sa utvrđenom vrednošću i carinski postupak ne može da se završi, pošiljka će biti vraćena pošiljaocu. U slučaju kada pošiljku šalje privatno lice iz inostranstva privatnom licu u RS, pošiljalac treba da vodi računa da ispravnoj prijavi vrednosti robe, kako bi se carinski postupak obavio brzo i uredno.

Dolazak pošiljke


U trenutku kada pošiljka stigne na teritoriju RS, dok se za nju ne utvrdi carinski postupak (puštanja ili carinjenja), ona je pod carinskim nadzorom i tretira se kao privremeno uskladištena roba u privremenom skladištu ili u carinskom skladištu.

Nakon završetka celog procesa, pošiljka stiže na vašu adresu!

Ispravan izvoz u Srbiju

Sve što treba da znate o izvozu iz RS prilikom slanja robe u inostranstvo.

Postupkom izvoza, carinski organ odobrava izvoz robe sa carinskog područja Srbije. Izvoz obuhvata primenu mera trgovinske politike i izvozne formalnosti. Prodavac ili pošiljalac takve robe je izvoznik.

Pitate se kako funkcioniše isporuka proizvoda van vaše zemlje? Pratite ceo proces.

izvoz srb

Kliknite ovde da preuzmete dokument sa procesom izvoza u Srbiji.

Priprema


Pošiljka za slanje van granica Republike Srbije pripremljena je u odgovarajućoj ambalaži za međunarodni transport i vi kao pošiljalac ste odgovorni za pakovanje pošiljke.

Dokumenti


Uz proizvod se priprema dokumentacija. Najvažniji dokument je komercijalni račun/faktura. Pored fakture, u zavisnosti od zahteva zemlje uvoznice, može biti potrebna i lista pakovanja/otpremnica i/ili dokaz o poreklu proizvoda, kao i druga neophodna dokumentacija. Primer druge dokumentacije bi bio da, ukoliko želite da izvezete umetničku sliku, potrebno je pribaviti dokument za izvoz od nadležnog ministarstva, jer se radi o kulturnom dobru koje se ne može slobodno izvoziti bez prethodne dozvole državne vlasti.

Ukoliko besplatno izvozite pošiljku koju šaljete u inostranstvo, na primer poklon, umesto fakture, pripremate predračun (Pro-formu) o vrednosti pošiljke.

Komercijalna faktura treba da sadrži sledeće informacije:

  • Naziv i adresa izvoznika (pravno ili fizičko lice)
  • Naziv i adresa uvoznika (distributivni partner, posrednik ili krajnji korisnik)
  • Adresa za dostavu pošiljke ukoliko se ista razlikuje od adrese uvoznika
  • Neto i bruto težina i dimenzije pakovanja
  • Tačan trgovački opis robe
  • HS kod (Tarifni broj)
  • Količina robe, broj i vrsta ambalaže
  • Vrednost
  • Uslovi isporuke i plaćanja
  • Zemlja porekla

 

S obzirom na to da Srbija ima potpisane ugovore o poreklu robe sa određenim državama, potrebno je pri izvozu dostaviti dokaze o njima, kako kupac/primalac ne bi plaćao carinu, već samo PDV u zemlji uvoznici, sa kojom RS ima ugovor o slobodnoj trgovini.

To se lako može uraditi popunjavanjem deklaracije o poreklu na komercijalnoj fakturi, što može da uradi svaki izvoznik za robu čija vrednost ne prelazi 6.000 evra po pojedinačnoj pošiljci. Deklaraciju može da overi carina traženjem od izvoznika dokaz da je roba zaista poreklom iz RS, što podrazumeva ispunjenje određenih propisanih uslova u skladu sa pravilima o preferencijalnom poreklu.

Carinska deklaracija


Za komercijalne pošiljke, ukoliko je vrednost pojedinačne pošiljke manja od 1000 EUR, pošiljke se carine po pojednostavljenom postupku, što znači da će pošiljalac dobiti račun overen carinskim pečatom sa odgovarajućim K brojem. Overena izvozna specifikacija sa pomenutim K brojem biće dostupna narednog radnog dana.

Za komercijalne pošiljke čija je vrednost veća od 1000 evra carinjenje se vrši u redovnom izvoznom postupku, što podrazumeva izradu jedinstvenog carinskog dokumenta sa jednom oznakom. Carinsku deklaraciju može podneti predstavnik izvoznika, odnosno špediter.

Slanje pošiljke


Za slanje pošiljke, e-trgovac može da koristi usluge DHL-a i drugih poštanskih ili ekspres kompanija u Srbiji, koje u svakom trenutku mogu izvršiti izvozno carinjenje pošiljke.

Nakon završetka celog procesa, vaša pošiljka se izvozi i stiže do krajnjeg kupca

Da li ste znali?

Srbija ima najveću populaciju od svih CEFTA tržišta.

Saznaj više

Newsletter pretplata

Dobijajte obaveštenja kada sledeći modul postane dostupan

.

Legal disclaimer: This geographical map is for informational purposes only and does not constitute recognition of international boundaries or regions; GIZ makes no claims concerning the validity, accuracy or completeness of the maps nor assumes any liability resulting from the use of the information therein.

North Macedonia

Stanovništvo 2057680
Stanovništvo od 16-64 godine 13992.22
Korišćenje interneta 85.3%
Internet kupci 53.5%
Valuta Macedonian denar
BDP po glavi stanovnika, PPP 21304.5

Albania

Stanovništvo 2777690
Stanovništvo od 16-64 godine 1861052
Korišćenje interneta 83.1%
Internet kupci 38.5%
Valuta Albanian lek
BDP po glavi stanovnika, PPP 19496.20

Serbia

Stanovništvo 6664450
Stanovništvo od 16-64 godine 43318.93
Korišćenje interneta 85.36%
Internet kupci 64.18%
Valuta Serbian dinar
BDP po glavi stanovnika, PPP 25061.9

Kosovo

Stanovništvo 1761980
Stanovništvo od 16-64 godine 11981.46
Korišćenje interneta 90%
Internet kupci 51%
Valuta European euro
BDP po glavi stanovnika, PPP 14971.20

Bosnia & Herzegovina

Stanovništvo 3233530
Stanovništvo od 16-64 godine 21664.65
Korišćenje interneta 83.38%
Internet kupci 41.31%
Valuta Bosnia and Herzegovina convertible mark
BDP po glavi stanovnika, PPP 20950.20

Moldova

Stanovništvo 2538890
Stanovništvo od 16-64 godine 17264.45
Korišćenje interneta 76%
Internet kupci 34%
Valuta Moldovan leu
BDP po glavi stanovnika, PPP 15719

Montenegro

Stanovništvo 617210
Stanovništvo od 16-64 godine 4011.87
Korišćenje interneta 88.36%
Internet kupci 32.13%
Valuta European euro
BDP po glavi stanovnika, PPP 28324.6

Resursni i informativni centar o ključnim aspektima e-trgovine za sve članice CEFTA

ECOMMERCE FOR ALL

Saznaj više Pogledajte sve podatke o e-trgovini
* Ova oznaka ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SBUN 1244 i Mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Implementator u Srbiji